Znam ljude sudbinom pritisnute, a još uvek dišu - napisala je davno Desanka Maksimović
Foto: Telegraf/Slađana Tasić, Privatna arhiva
Ivan Sekulić (48) iz Blaca, policijski veteran iz borbi na Kosovu i Metohiji, već više od dva meseca danonoćno protestuje u Pionirskom parku u Beogradu sa svojim saborcima, pokušavajući da ostvari svoja osnovna ljudska prava. On paralelno vodi i borbu za zaštitu dece koja su žrtve pedofila, kao što je to bio slučaj sa njegovom ćerkom pre tri godine.
- Znam ljude sudbinom pritisnute, a još uvek dišu - napisala je davno Desanka Maksimović. Jedan od tih ljudi je i Ivan, iako ga velika pesnikinja nije poznavala.
Izbeglički život porodice Sekulić u Jagodini, doneo je u početku radost, rođenjem ćerke Isidore 2000. godine. Ivan je radio kao moler, a supruga brinula o deci. Međutim, u godinama koje su usledile posledice koje su ratne strahote na Kosovu i Metohiji ostavile, bile su jače od zaveta na ljubav, te se supružnici razilaze, a nevolje se ređaju kao na traci.
Pokojna Isidora, Foto: Telegraf/Privatna arhiva
Bolest ćerke Isidore
- Isidora se od karcinoma razbolela 2012. godine. Otkriven joj je tumor “juling jelin sarkom”, koji je veoma redak, napao joj je rebra. Pokušali su da je spasu hemoterapijom, postavljali su joj veštačka rebra, implante, bila je na Dečijoj klinici u Tiršovoj. Osećaj kad lekar saopštava da ti detetu nema spasa je nepodnošljivo težak, ali sam bodrio ćerku sve vreme, pokušavajući da joj produžim život. I jesam za nekih pet meseci.
Poznanik pokušao da je siluje
- Isidora se vratila u Jagodinu, primala terapije, a 13. januara 2016. godine, otišla je kod poznanika R. V. (57) da joj popravi lap top, a on je pokušao da je siluje. Bila je pod jakom hemoterapijom, opala joj je kosa, bila je krhka, pao joj je imunitet. Pedofil je je skinuo, počeo da je mazi, da joj zavlači ruke pod majicu. Uspela je nekako da pobegne - govori Ivan, dok mu pogled ide u daljinu, ka zgradi Predsedništva i čini se, prodire dalje kroz maglu i mrak Beograda.
Foto: Telegraf/Privatna arhiva
Slučaj je završen tako što je R. V. osuđen na dve godine zatvora i sada je na slobodi. Ivan se plaši da još neko dete ne doživi sudbinu njegove Isidore. Isidora je umrla 30. maja 2017. godine. Otac joj je ispunio poslednju želju. Plesali su na ulici noću.
Njena poslednja želja: Igrali na mesečini u 3 ujutru
- Bez muzike smo igrali na mesečini u tri ujutru. To je bila njena najveća sreća i njen najveći smeh, toliko me je ljubila što sam joj ispunio to. Posle 10 dana ispustila je dušu. U životu me drži sećanje na nju, želim da se istina sazna, kako zbog nje, tako i zbog druge dece, jer je čovek koji ju je napastvovao i seksualno zlostavljao na slobodi. Nemam penziju, nemam nikakva primanja, evo živim ovde u parku. Majka u Blacu ima penziju 18.000 dinara i zbog toga nemam pravo na primanja.
Foto: Telegraf/Privatna arhiva
Sanjam ćerku svake noći
- Teško uspevam da zaspim, na VMA imam jaku psihijatrijsku terapiju, koju moram da pijem do kraja života. Ćerku sanjam svako veče, svake noći. Kad shvatim da je san, teška srca se budim. Nekad je sanjam kao malu, kao odraslu, dođe mi u san, kaže mi, dobro sam, tatice, nemoj da se brineš za mene. Neka dešavanja na Kosovu dole, ono otimanje s kolegom i to mi isto dolazi u san. Ovde sam zbog diskriminacije, zato što nemam nikakva primanja. Nadležni nemaju dokumentaciju da sam bio na Kosovu, ja imam sve, a oni jedostavno neće da priznaju to - zaključuje Ivan.
